Kultura si o themel kataro identiteto thaj o asunipe te si khetane savorre narodengo. Kana vakeren pe romani komuniteta, lačhe butivar lel pe peske jekh zoralo elemente e diferentnostar. Ajso specifičnosta kerel romani kultura unikano thaj lako te prepoznajinel, a o pučipe la specifičnostako phandel drom ka haljovipe e barvales nasleđesko save Roma čuvel thaj prenosinel andar generacija ande generacija.
Ando Beograd si Kuća romske kulture, o prvo romani muzejsko than andi jugoistočna Evropa. Pal e postavke thaj programe brinel Marija Elezović khetane le članenca pire familijatar, posvećeno kerindoj bući pe istraživanje, sakupljanje thaj prezentacija e romane kulturne nasleđeske.
„Amen istražisav, sakupljasav thaj prezentisav romani kultura“, phenel Elezović. „Sar si amen akana prezentne vi ande socijalne mreže, sa but manuša kamel te avel te dikhel amen. Pučen so si amen postavke, kaj si amen thaj sar savoro izgledinel.“
Ande postavka si but predmeti save svedočen pal o život thaj tradicija e Roma – gadja (odevni predmeti), ukrasi, posuđe, alatija, pa čak vi oružje. Prikazime si vi nacionalne simboli sar zastava thaj himna, ali vi prikazi e tradicionalne zanatija, zanimanja, muzika thaj kheliben.
„Roma si specifične kaj živin ande skoro savore države ando svet“, phenel Elezović dikhavindoj kroz izložba.
Muzika si jekh kataro najvažnije elementa e romane kulture thaj zoralo način te povezivanje e manušengo. Adava posebno ističinel Branko Bako Jovanović, umetnik savo avel andar jekh muzikalno familija thaj savo još sar čhavo pokazinel interesovanje vaš umetnost.
„Mange si specifičnosta e romane kulture andi tambura“, phenel Jovanović. „Već sar pandždeš beršenca imas šansa te fascinirinel publika ande Berlin, Oslo, Tilburg, Madrid, Paris, London thaj Vienna. Tambura prezentirinav pe jekh specijalno način, te publika šaj te osetinel lako zvuko thaj virtuoziteto pe nesvakidašno način.“
Tambura si instrument karakteristično vaš Balkan thaj istočna Evropa, a lako zvuko anel unikano emotivno thaj čulno iskustvo. Upravo kroz muzika, manglo Jovanović, šaj najčiste te osetinel o duho e romane kulture.
„Specifičnosta e romane kulture si andi muzika thaj o osećaj“, završinel ov.
Iako Roma si prisutne širom o svet thaj butivar vi akharen pes „građani sveta“, on nikada na izgubinde kompletno pire specifičnosta niti kompletno na stopisarde pe većinsko društva. Pal adava vakerel vi Jadranka Ivković, direktorica e Evropski romski institut za kulturu i umetnost (ERIAC).
„Kultura si stožer identiteta, otpora thaj ponosa thaj upravo adava si so kerel romani kultura specijalno“, naglašinel Ivković.
Oj objašninel kaj umetnost e Roma, naročito savremeno, butivar si integrisano ando šire kulturno scena, ali doprinos e romane umetnikengo butivar ačhel na dovolno dikhljardo. Zbog adava ERIAC kroz izložbe, muzikalne thaj književne performanse prezentirinel umetnike thaj umetnice romane poreklatar, promovišindoj lengoro stvaralaštvo thaj kerindoj romani kultura but vidljivo.
Ando kraj, Ivković podsećinel kaj Roma dine izuzetno thaj nemerljivo doprinos evropsko kultura, iako adava doprinos butivar ačhel ande senka thaj na dovolno prepoznato ando javnost.
