Kultura predstavlja temelj identiteta i osećaja pripadnosti svakog naroda. Kada je reč o romskoj zajednici, ona gotovo uvek nosi i snažan element različitosti. Upravo ta posebnost čini romsku kulturu jedinstvenom i prepoznatljivom, a pitanje njene specifičnosti otvara prostor za razumevanje bogatog nasleđa koje Romi čuvaju i prenose kroz generacije.
U Beogradu se nalazi Kuća romske kulture, prvi romski muzejski prostor u jugoistočnoj Evropi. O postavkama i programima brine Marija Elezović zajedno sa članovima svoje porodice, posvećeno radeći na istraživanju, prikupljanju i predstavljanju romskog kulturnog nasleđa.
„Mi istražujemo, prikupljamo i predstavljamo romsku kulturu“, objašnjava Elezović. „S obzirom na to da smo sada prisutni i na društvenim mrežama, sve više ljudi pokazuje interesovanje da nas poseti. Pitaju kakve postavke imamo, gde se nalazimo i kako sve to izgleda.“
U okviru postavke nalaze se brojni predmeti koji svedoče o životu i tradiciji Roma – odevni predmeti, ukrasi, posuđe, oruđe, pa čak i oružje. Izloženi su i nacionalni simboli poput zastave i himne, ali i prikazi tradicionalnih zanata, zanimanja, muzike i igre.
„Romi su specifični jer žive u gotovo svim državama sveta“, kaže Elezović dok vodi kroz izložbeni prostor.
Muzika je jedan od najvažnijih elemenata romske kulture i snažan način povezivanja ljudi. To posebno ističe Branko Bako Jovanović, umetnik koji potiče iz muzičke porodice i koji je još u detinjstvu pokazao interesovanje za umetnost.
„Za mene je specifičnost romske kulture u tamburi“, kaže Jovanović. „Već sa petnaest godina imao sam priliku da fasciniram publiku u Berlinu, Oslu, Tilburgu, Madridu, Parizu, Londonu i Beču. Tamburu predstavljam na poseban način, kako bi publika mogla da doživi njen zvuk i virtuoznost na nesvakidašnji način.“
Tambura je instrument karakterističan za Balkan i istočnu Evropu, a njen zvuk donosi jedinstveno emotivno i čulno iskustvo. Upravo kroz muziku, smatra Jovanović, može se najjasnije osetiti duh romske kulture.
„Specifičnost romske kulture nalazi se u muzici i osećaju“, zaključuje on.
Iako su Romi prisutni širom sveta i često nazivani građanima sveta, oni nikada nisu potpuno izgubili svoju posebnost niti se potpuno stopili sa većinskim društvima. Na to ukazuje i Jadranka Ivković, direktorka Evropskog romskog instituta za kulturu i umetnost u Srbiji (ERIAC).
„Kultura je stožer identiteta, otpora i ponosa i upravo je to ono po čemu je romska kultura posebna“, naglašava Ivković.
Ona objašnjava da je umetnost Roma, naročito savremena, često integrisana u širu kulturnu scenu, ali da doprinos romskih umetnika neretko ostaje nedovoljno vidljiv. Zbog toga ERIAC kroz izložbe, muzičke i književne performanse predstavlja umetnike i umetnice romskog porekla, promovišući njihovo stvaralaštvo i čineći romsku kulturu vidljivijom.
Na kraju, Ivković podseća da su Romi dali izuzetan i nemerljiv doprinos evropskoj kulturi, iako je taj doprinos često ostajao u senci i nedovoljno prepoznat u javnosti.
Phralipe/dw
